Epidemija anksioznih poremećaja, kako sprečiti, kako lečiti?

Anksiozni poremećaji su klasa mentalnih poremećaja koji se razlikuju od drugih sa dve ključne karakteristike, strah i anksioznost.

• Strah je emocija koja se doživljava kao odgovor na neposrednu opasnost (realnu ili izmišljenu).
• Anksioznost sa druge strane je emocionalno stanje koje se doživljava u očekivanju potencijalne opasnosti, buduće pretnje, stalno prisutno strašljivo isčekivanje.

KAKO RAZLIKOVATI NORMALNU I BOLESNU (PATOLOŠKU) ANKSOIZNOST?

Normalna anksioznost motiviše na određenu aktivnost kako bi se problem rešio. Patološka anksioznost najčešće ima negativan uticaj na funkcionalnost u celini.

Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i procenjuje se da 30% populacije pati od anksioznog poremećaja. Najčešće se pojavljuje do 30-te godine, ali se može pojaviti u bilo kom peridu života.

Zastupljenost ovog poremećaja je češća kod žena.

UZROCI: U nastanku ovog poremećaja udela imaju brojni činioci koji uključuju genetske faktore, biohemijske procese u mozgu i uticaje sredine.

FAKTORI RIZIKA ZA POJAVU ANKSIOZNOSTI

• izloženost prolongiranom stresu (trauma, socijalna izolovanost)
• izloženost nesigurnom okruženju (zlostavljanje, razvod, promena radnog mesta ili škole, gubitak bliskih osoba)
• stres izazvan bolešću (anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama)
• drugi mentalni poremećaji, najčešće depresija
• droga i alkohol (zloupotreba istih dovodi do pojačane anksioznosti i čest je pratilac apstinencijalne krize).

Tehnološki razvoj, nametnuti visoki standardi poslovnog i ličnog uspeha, stresni način života, uticali su da se sa anksioznošću suočava znatan broj ljudi. U vreme pandemije Covida ljudi su skloniji anksioznosti zbog društvenog distanciranja, osećanja usamljenosti, straha od smrtonosne bolesti, mutiranih sojeva, straha od gubitka posla-izvora prihoda, nemogućnosti planiranja itd. Kod nekih ljudi pandemija je pokrenula, a kod nekih uvećala postojeće probleme. Sačuvati mentalno zdravlje u vreme Korona pandemije je zadatak svih ljudi koji čine zdravstveni sistem, a na prvom mestu zadatak psihijatara i psihologa.

ŠTA URADITI KAD SE POJAVI ANKSIOZNOST?

Anksioznost je mnogo teža i užasnija po osobu koja je doživljava nego što je definicija ovog poremećaja. Kada se osoba suoči sa ovim problemom i kada shvati da više ne može sama da se izbori sa tim, neophodno je da zatraži lekarsku pomoć.

Neophodno je uraditi sledeće preglede:

• proveriti funkciju štitne žlezde, jer poremećaj hormona koje luči ova žlezda mogu izazvati anksioznost
• nivo šećera u krvi (nizak nivo šećera izaziva simptome slične anksioznosti)
• nivo gvožđa
• funkcija srca, učestale aritmije i tahikardije izaziva strah i anksioznost
• proveriti nivo kortizola (hormon stresa)
• proveriti alergiju na neke supstance

Većina ljudi koji pate od anksioznosti se nakon obavljenih medicinskih pregleda proglašavaju zdravim. To im donosi samo kratkotrajno smirivanje, oni i dalje imaju osećaj da nešto nije u redu.

LEČENJE ANKSIOZNOSTI

Od lekova se koriste antidepresivi, anksiolitici i pregabalin.

Od psiholoških tehnika predlažu se tehnike relaksacije, kognitivno-biheviralna terapija, ali i suportivna i psihodinamske (individualne i grupne).

Pri izboru terapije treba obratiti pažnju na postojanje komorbidnih oboljenja (pre svega depresije), ali i na praktične aspekte, kao što su:

• iskustva sa terapijom
• dostupnost terapije i lekara za buduće kontrole
• ekonomske mogućnosti pacijenta
• preference samog pacijenta i dr.

ZAKLJUČAK: 

Poremećaj je realan, veoma ozbiljan i zahteva takav i pristup. Nema instant rešenja. Cilj terapije je poboljšati kvalitet života.

Reference:

1. Coelho CM, et al. On the nature of fear and anxiety triggered by COVID-19. Front Psychol. 2020;1:3109.
2. Qiu J, et al. A nationwide survey of psychological distress among Chinese people in the COVID-19 epidemic: implications and policy recommendations. Gen Psychiatr. 2020;33:2.
3. Fardin, M.A. COVID-19 and anxiety: A review of psychological impacts of infectious disease outbreaks. Arch Clin Infect Dis. 2020; 15(COVID-19).