Kako prepoznati anksioznost i depresiju u ordinaciji opšte prakse

Kod generalizovanog anksioznog poremećaja bitna karakteristika je anksioznost koja je generalizovana i perzistentna, ali nije ograničena ili se ne javlja pretežno u bilo kojim posebnim sredinskim okolnostima (“slobodno lebdeća”).

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) često se pojavljuje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Karakteriše ga visok stepen uporne anksioznosti i anksioznosti zbog određenih događaja ili radnji, ali često bez posebnog razloga. Pacijent teško kontroliše anksioznost, koja može da se manifestuje fizičkim tegobama (osećaj umora, napetosti, nemira, somatskim simptomima).

Depresija je medicinski termin za stanje u kojem je mozak pogođen problemom koji utiče na raspoloženje – to jest, poremećaj raspoloženja. Depresija takođe utiče na osećanja, misli i fizičko funkcionisanje. Doživljavanje depresije povezano je sa jakim negativnim emocijama, kao i gubitkom interesovanja i letargije. Može doći do promena u snu, seksualnoj aktivnosti, težini i apetitu, negativnih stavova, pesimističkih misli, niskog samopoštovanja, neodlučnosti i samoubilačkih misli i drugih karakterističnih simptoma. Sve zajedno, ovi simptomi imaju neželjene efekte na živote ljudi, kao što su lično blagostanje, posao i međuljudski odnosi.

Dijagnoza

Ako se sumnja na generalizovani anksiozni poremećaj, treba razmotriti i mogućnost drugih psihijatrijskih problema (npr. depresija) i nepsihijatrijskih faktora (npr. endokrina bolest, neželjena reakcija na lek, simptomi ustezanja).

Klijenti sa GAP-om često izjavljuju: ,,Ja uvek brinem, osećam se skučeno i ne mogu da se opustim…’’ I tako može da bude danima i danima, uz periode kada su skučenost i briga konstantni. Drugi navode da imaju problema sa uspavljivanjem, spavanjem, buđenjem tokom noći i nesposobnošću da se ponovo uspavaju. Koncentracija može da bude problem, a čitanje gotovo nemoguće. Klijenti sa GAP-om često zamišljaju najgori mogući ishod u mnogim aspektima svog života. Ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem osećaju hroničnu, konstantnu i nepodnošljivu brigu. Najčešće teme o kojima brinu su porodica, posao, novac i zdravlje. Takva briga može da traje tokom čitavog dana, a u nekim slučajevima može da traje i svakog dana, ometa socijalne aktivnosti, porodične aktivnosti, posao ili školu.

Fiziološki simptomi GAP-a sadrže sledeće, ali nisu ograničeni samo na navedeno:

• misićnu tenziju,
• gastrointestinalnu neprijatnost, dijareju, mučninu,
• razdražljivost,
• umor,
• nervozu,
• nemir,
• probleme sa spavanjem…

Stalno su zabrinuti zbog niza drugih pitanja, nema fizičku bolest, ali traži uverljivo objašnjenje za njihove somatski simptome (uglavnom stariji pacijenti).

Za pojedince koji traže ohrabrujući odgovor na svoju hroničnu fizičku bolest ili simptome i/ili ponavljajuću anksioznost, mnogi od njihovih simptoma mogu biti posledica generalizovanog anksioznog poremećaja.

Kada pacijent kaže da se oseća depresivno, u mnogim slučajevima je zapravo tužan zbog nekog problema.

Većina ljudi se ponekad oseća tužno, ali to ne znači da su depresivni. Iako je kod depresije osećaj sličan, ona je mnogo intenzivnija i traje mnogo duže. Gubi se interesovanje za obavljanje svakodnevnih zadataka i sposobnost da se uživa u stvarima u kojima se nekada uživalo

Depresija je poremećaj mentalnog zdravlja, odnosno depresija je zapravo bolest. I naš mozak i naše telo mogu biti pogođeni ovim stanjem. Uz sve ovo, važno je znati i da se depresija može lečiti.

Pitanja koje se moraju postaviti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti:

”Da li se u poslednje vreme osećate drugačije, sumornije i nervoznije? Da li je nešto jako uznemireno u poslednje vreme? Ili se možda osećate tako bezvoljno, uznemireno, tužno da vas to već sprečava da živite kako ste nekada živeli? Da li je ovo stanje prisutno duže od dve nedelje?“ Depresija je izuzetno česta, u stvari jedan od najčešćih problema mentalnog zdravlja. Svaka četvrta ili peta osoba iskusila je neki stepen depresivne epizode u svom životu. Ponekad se depresija može pojaviti bez očiglednog razloga. U slučajevima kada je uzrok problema jasan i može se rešiti ili prihvatiti situaciju ili dobiti pomoć spolja, simptomi povezani sa depresijom se mogu ublažiti, ali u većini slučajeva ne nestaju u potpunosti bez lečenja.

Kada je reč o endogenoj depresiji, postoje znaci i simptomi, ali ih pacijent ne prepozna. Često shvate da imaju ozbiljan problem tek kada ne mogu da ga reše, kada naiđu na prepreke u svojim svakodnevnim aktivnostima ili kada je problem već toliko ogroman da ne vide izlaz i da su  beznadežni. Zbog toga je veoma bitno već u primarnoj zdravstvenoj zaštiti posumnjati na mentalni poremećaj i postaviti adekvatna pitanja.

Tretman

Kognitivna bihejvioralna terapija je efikasan tretman, a od farmakoterapije istraživanja i svakodnevna praksa pokazali su da su u  lečenju anksioznih stanja najefikasniji antidepresivi iz grupe SSRI, zatim SNRI , u drugu liniju izbora leka spadaju benzodijazepini, triciklični antidepresivi, trazodon  i mirtazapin.

Efekat komplementarnih i alternativnih lekova protiv generalizovanog anksioznog poremećaja do sada nije dokazan. Kod  izbora tretmana treba uzeti u obzir želju pacijenta, ishod prethodnih tretmana i sve faktore koji mogu uticati na terapijsku vernost i naknadne terapijske efekte.

Savetovanje ublažava simptome anksioznosti u većini slučajeva. Kognitivna bihejvioralna terapija (CVT) se pokazala najefikasnijom .CVT cilja na iracionalno razmišljanje koje utiče na osećanja i ponašanje pacijenta. Tipični elementi CVT koji se koriste u lečenju GAP su samopraćenje anksioznosti i srodnih simptoma; kognitivno restrukturiranje (koje uključuje procenu i preispitivanje objašnjavajućih i prediktivnih misli/briga; opuštajući trening; i preispitivanje strategija suočavanja.Pacijent može naučiti da se nosi sa nerealnom ili nevoljnom anksioznošću, zamenjujući je strategijama koje pružaju realnije rešavanje problema i vežbanjem – da ublaži fiziološko uzbuđenje i poboljša osećaj kontrole nad simptomima. Pacijenta treba ohrabriti da koristi ove metode kod kuće.

Efekat

Kao i drugi oblici anksioznih poremećaja, GAP i depresija negativno utiču na mentalno zdravlje, društveno funkcionisanje, opšte zdravlje, i na svakodnevne aktivnosti. U jednoj trećini slučajeva, anksiozni poremećaj  je praćen jednim ili više dodatnih anksioznih poremećaja, često povezanih sa smanjenjem funkcionalnog statusa i povećanim rizikom od drugih psihijatrijskih problema ili upotrebe supstanci. Pacijenti sa GAP često pokušavaju da poboljšaju svoje stanje alkoholom ili drugim lekovima i često imaju samoubilačke misli. Generalizovani anksiozni poremećaj uzrokuje istu štetu kao i velika depresija, i na kraju rezultira većim potrebama za brigom i troškovima zdravstvene zaštite. Uprkos rasprostranjenosti GAP i njegovim zdravstvenim, funkcionalnim i ekonomskim implikacijama, stanje se često pogrešno dijagnostikuje i leči.

Epidemiologija

Od anksioznih poremećaja, GAP je najčešći u praksi primarne zdravstvene zaštite. Istraživanja na nivou stanovništva daju 12-mesečnu prevalenciju GAP od 3,1%, dok se podaci iz primarne zaštite kreću od 5,3% do 7,6%. GAP se javlja u najvećem broju u starosnoj grupi 45-49 godina (7,7%), a najmanje pogađa one starije od 60 godina (3,6%). GAP se dijagnostikuje skoro dva puta češće kod žena svih uzrasta nego kod muškaraca. Prevalencija GAP opada sa godinama kod muškaraca, ali raste kod žena.

Prevalencija velike depresije (MD): Muškarci: žene = 1: 2;15,1%; godišnja  incidenca: 7,7% Prosečna starost na početku bolesti 40 godina (50% slučajeva između 20-50godina). Sve češće se pojavljuje ispod 20  godina, što može biti i povezano sa sve većom zloupotrebom alkohola i droga.

Reference:

1. ICD-10 –Zavod za udžbenike I nastavna sredstva Beograd
2. Butler, Gillian (1997): Kognitív terápia, generalizált szorongás szindróma és idegesség. Psychiatria Hungarica, 12 (3): 371-386. 
3. Milan Latas (2017)- Anksiozni poremećaji, terija I praksa
4. Till E.Biološki metodi lečenja  U:Kecmanović D.: Psihijatrija , Medicinski knjiga Beograd-Zagreb  703-725
5. Nedić,Živanović –Psihijatrija 2009, Novi Sad