Sad je pravi trenutak – KVB prete da postanu pandemija

Kardiovaskularne bolesti (KVB), u čijoj osnovi leži aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASCVD), odgovorne su za više od 4 000 000 smrtnih ishoda u Evropi svake godine. Kao najteži oblik ishemijske bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je jedan od najčešćih uzroka hitnog prijema i iznenadne smrti u razvijenim delovima sveta.

Godinama se smatralo da je kardiovaskularna bolest češća kod muškaraca, nego kod žena. Međutim, žene su češće pogođene smrću usled KVB (2,2 miliona) nego muškarci (1,8 miliona), iako je smrt od KVB pre 65. godine češća kod muškaraca (490 000 prema 193 000).

Sudeći po tome, došlo se do zaključka da zapaljenski procesi, gojaznost, dijabetes mellitus tip 2 i metabolički sindrom imaju istaknutiju ulogu u razvoju ateroskleroze koronarnih arterija kod žena nego kod muškaraca. Koronarna bolest je kod žena češće povezana sa disfunkcijom koronarne mikrocirkulacije nego što je to slučaj kod muškaraca.

Postoji veći broj skoring sistema za određivanje morbiditeta i mortaliteta od KVB, na osnovu prisustva faktora rizika, a prema rezultatima velikih epidemioloških studija. Evropsko udruženje kardiologa preporučuje upotrebu takozvanih SCORE tablica za određivanje desetogodišnjeg mortaliteta od KVB (i IBS i CVB), koje se koriste u svakodnevnoj praksi.

Godinama pre nastanka akutnog koronarnog događaja prisutni su faktori rizika za razvoj ateroskleroze. Ukoliko te faktore prepoznamo, možemo preduzeti odgovarajuće preventivne mere u cilju njihove redukcije ili eliminacije da bi odložili ili čak sprečili nastanak akutnog koronarnog događaja.

Prevencija se definiše kao skup aktivnosti, bilo na nivou populacije ili pojedinca, koje imaju za cilj da se eliminišu ili minimalzuju uticaji KVB i sa njima povezanih invaliditeta.

Sada sve više pacijenta preživljava prvi kardiovaskularni događaj i pod visokim su rizikom od recidiva. U tom slučaju govorimo o sekundarnoj prevenciji, koja ima veliki značaj u preveniranju novih kardiovaskularnih incidenata. Pored toga, prevalenca nekih faktora rizika, posebno dijabetes melitusa (DM) i gojaznosti, raste.

Značaj prevencije aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je neosporna i treba da bude dostupna celokupnom stanovništvu promovisanjem zdravog načina života. Takođe je bitno da na individualnom nivou izbegnemo štetne navike i da smanjimo nivo faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što je nivo LDL holesterola ili visok krvni pritisak.

U savremenom svetu gojaznost i prekomerna telesna uhranjenost spadaju u vodeće medicinske probleme i poprimaju pandemijske razmere kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju.

Gojaznost je povezana sa većom učestalošću

• dislipidemije
• povišenog krvnog pritiska
• insulinske rezistencije (IR)
• visokim rizikom za razvoj tipa 2 šećerne bolesti (T2DM) i
• kardiovaskularnih bolesti (KVB),

i kao takvu treba je lečiti u cilju snižavanja rizika za nastanak svih ovih bolesti.

Kako bi se faktori rizika za razvoj KVB blagovremeno otkrili neophodno je sprovođenje redovnih sistematskih pregleda koji uključuju i laboratorijska ispitivanja barem jedanput godišnje. Lipidni status podrazumeva određivanje koncentracije sledećih parametara:

• ukupnog holesterola
• HDL holesterola
• LDL-holesterola i
• triglicerida.

Glavni ili primarni cilj terapije za umanjenje rizika za KVB je smanjenje vrednosti LDL holesterola. Najpre se određuju ciljne vrednosti LDL-holesterola koje je potrebno postići da bi se popravila zdravstvena prognoza. Kategorizacija rizika ne zavisi samo od broja faktora rizika i od njihove težine, nego i od toga da li je osoba već imala neku KVB, odnosno da li se radi o primarnoj ili sekundarnoj prevenciji. Dodatno, novi vodič iz 2019. sugeriše da je potrebno obratiti pažnju i na trigliceride kao i na non HDL holesterol, kako bi se dodatno procenio kardiovaskularni rizik. Vrednosti TG koje su preporučene su <1,7 mmol/l.

Povišene vrednosti TG su markeri za aterogene lipoproteine naročito važne kod pacijenta sa insulinskom rezistencijom (tip 2 dijabetesa, metabolički sindrom) koji se obično javljaju kod mešovite dislipidemije i često su udruženi sa poremećajem drugih lipidnih parametara što dodatno povećava KV rizik.

Potencijalni plejotropni efekti statina i njihovo delovanje na snižavanje lipida u krvi smanjuju velike kardiovaskularne događaje i poboljšavaju preživljavanje u populaciji. Intenzitet statinske terapije zavisi od ciljnih vrednosti koje traba da postignemo u lečenju dislipidemija, te prema tome delimo na terapiju niskog, srednjeg i visokog intenziteta.

• U terapiji niskog intenziteta, gde želimo da postignemo smanjenje LDL holestrola za <30% mogu se primenjivati niže doze simvastatina i pravastatina (kada govorimo o lekovima prisutnim na našem tržištu).
• U terapijskoj opciji gde treba da smanjimo vrednosti LDL holesterola za 30 – 50% koristimo veće doze simvastatina (20-40 mg), pravastatina (40-80 mg) i manje doze atorvastatina (10-20 mg) i rosuvastatina (5-10 mg).
• Kod terapije visokog intenziteta, gde treba da postignemo reduklciju LDL holesterola > 50% koristimo visoke doze atorvastatina (40 – 80 mg) i rosuvastatina (20-40 mg).

Prednost kombinovanoj terapiji statinima i fenofibratom dajemo kod pacijenata sa mešovitim hiperlipidemijama kod kojih su vrednosti triglicerida iznad 2,3 mmol/l.

Reference:

1. Townsend N, Nichols M, Scarborough P, Rayner M. Cardiovascular disease
2. Europe–epidemiological update 2015. Eur Heart J 2015;36:2696 2705.
3. Cooney MT, Dudina A, Whincup P, Capewell S, Menotti A, Jousilahti P, Njolstad I,
4. Oganov R, Thomsen T, Tverdal A, Wedel H, Wilhelmsen L, Graham I; SCORE
5. Guh D, Zhang W, Bansback N, Amarsi Z, Birmingham CL, Anis A. The incidence of co-morbidities related to obesity and overweight: a systematic review and meta-analysis. BMC Public Health 2009; 9:88.
6. Harisonovi principi interne medicine, Kasper, Fauci, Hauser, Longo, Jameson, Loscalzo, 19 izdanje, II tom,
7. Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R, et al. European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts). Eur J Cardiovasc Prev Rehabil. 2007 Sep;14 Suppl 2:S1-113
8. 2019.ESC/EAS Guidelines for the management of dyslipidaemias: lipid modification to reduce cardiovascular risk. European Heart Jornal 2019.
9. Mach F et al. Eur Heart J 2020;41:11-188; Grundy SM et al J Am Coll Cardiol 2019;73:e285-e350.
10. ACCORD Study Group. N Engl J Med. 2010;362(17):1563-74