Hronična venska bolest – važnost pravovremene procene rizika

Epidemiologija:

Smatra se da 70-80% svetske populacije boluje od nekog oblika, stadijuma hronične venske bolesti. Tako visok procenat nam nameće razmišljanje da skoro svako od nas ima neki problem sa venama i da je rizik od nastanka nekog težeg oblika venske insuficijencije ako se neadekvatno tretira sasvim moguć.

Patofiziologija:

 Suština nastanka venskih bolesti je u venskoj hipertenziji, koja je posledica mikro promena (oštećenje kapilara i povećana propostljivost na nivou kapilara) i makro promena (oštećenje valvula i remodeliranje venskog krvnog suda). Kao posledica progresivne venske hipertenzije nastaje refluks, venski refluks, koji daljom propagacijom dovodi do kasnijih promena na venskom sistemu i svih sledstvenih težih stadijuma u razvoju HVB.

Na mikro nivou je u pitanju reakcija leukocita sa venskim zidom (sa venskim zaliscima) – inflamacija.

Faktori rizika za nastanak HVB-a su:

1. genetska predispozicija, pol (ženski pol je podložniji od muškog), starosna dob (sa godinama raste predispozicija ka ovom stanju), gojaznost (gojazniji su skloniji razvoju HVB), trudnoća (jako visok stepen rizika), visina čoveka (visoki ljudi imaju povišenu sklonost)
2. hormonski disbalans, putovanje avionom, tesna odeća i obuća, sedentarni način života, visoka spoljašnja temperatura…

Simptomatologija:

• Brojni su simptomi HVB, zavisno od stadijuma bolesti. Postoje brojna preklapanja u simptomima sa drugim bolestima, što stvara vrlo često zabunu i nepravovremeno javljanje lekaru, pogrešno lečenje i druge brojne nedoumice. Ali svakako najčešći simptomi su: teške noge, bol u nogama, osećaj oticanja nogu, osećaj paljenja, noćni grčevi, svrab, osećaj peckanja u nogama…

Glavni znakovi u HVB:

Oni zavise od stadijuma HVB i švedski flebolog Bo Eklof je napravio čuvenu podelu poznatu kao CEAP klasifikacija (na osnovu kliničke slike, etiologije, anatomije i patofiziologije), gde je sve stadijume svrstao u 6 grupa. Najčešće se koristi samo jedan deo ove klasifikacije i to C-klasifikacija.

1. C0 stadijum – Svi pacijenti kojima posao zahteva dugotrajno stajanje ili sedenje. Osećaj umora, bola i težine u nogama naročito izraženi u večernjim satima, bez vidljivih znakova.
2. C1 stadijum – teleangiektazije ili vidljivi kapilari, do 2 mm dijametra
3. C2 stadijum – varikozne vene, vidljive, izvijugane vene sa dijametrom preko 4 mm
4. C3 stadijum – edem; donja trećina potkolenice, predeo maleolusa, pogoršava se kod stajanja, najizraženiji na kraju dana, iščezava noću
5. C4 stadijum – stasis purpura; oštećenja kapilara, ekstravazacija Er, hemosiderinski depoziti, inflamatorna reakcija, hiperpigmentacija (žuto-braon mrka)
6. C5 stadijum – ulcus venosum cruris (neaktivni ili zalečeni ulkus)
7. C6 stadijum – ulcus venosum cruris (aktivni ulkus); terminalna faza HVB, defekt kože i potkožnog tkiva potkolenice – perzistira duže od 6 nedelja

Dijagnostika HVB:

a) Fizikalni pregled

Pregled se vrši u stojećem stavu, od sredine abdomena do prstiju, posmatraju se obe noge i spreda i pozadi i tom prilikom možemo zapaziti:

• Da li ima inkompetentnih perforatora (bulge)?
• Da li ima teleangiektazija/retikularnih vena (početni stadijumi)?
• Da li je prisutan edem potkolenice/skočnog zgloba; razlika u obimu veća od 3 cm?
• Da li ima crvenila oko variksa (tromboflebitis, periflebitis)?
• Boja distalnih delova potkolenica (HVI), ulceracije, ekcemi, lipodermatoskleroza

b) Color Duplax Scan

• Ultrazvuk vena je dominantna dijagnostička metoda za evaluaciju venskih bolesti i ona je zlatni standard.
• CDS vena je povoljna, dostupna, neinvazivna metoda.
• CDS vena je metoda koja udružuje morfološku studiju sa dinamičkom studijom bolesti vena.
• CDS je subjektivna metoda – zavisi od znanja i iskustva ultrasonografiste

Lečenje HVB:

Zavisno od stadijuma bolesti, lečenje je različito, ali ono što je osnovno i zajedničko svim stadijumima je medikamentozna terapija. Metodi lečenja su:

1. Medikamentozna terapija:

• Acetilsalicilna kiselina
• Venotonici (flavonoidi, u svim fazama bolesti)
• Hemoreološka sredstva (pentoxyphillin)
• Topikalni preparati

2. Kompresivna terapija:

1. Kako kompresivna terapija pomaže u venskim bolestima?

• Smanjuje edem
• Pomaže mišićno-venskoj pumpi
• Utiče na mikrovaskularnu dinamiku (smanjuje edem i poboljšava ishranu kože)
• Ojačava duboku fasciju

3. Ostale mere konzervativne terapije:

1. Preporučuje se umerena fizička aktivnost
2. Preporučuje se tuširanje nogu naizmenično hladnom i mlakom vodom
3. Prilikom dužeg sedenja i ležanja, savetuju se pokreti stopala gore-dole (aktiviranje mišićne pumpe)
4. Prilikom spavanja, noge elevirati za oko 10-15%
5. Preporučuje se umerena masaža nogu
6. Elevacije nogu, izbegavanja pasivnog stajanja i sedenja
7. Redukcije telesne težine
8. Prevencija opstipacije, unošenjem tečnosti
9. Izbegavanje nošenja visokih potpetica
10. Izbegavanje nošenja tesne odeće
11. Izbegavanje upotrebe kontraceptivnih hormonskih sredstava
12. Izbegavanje direktnog izlaganja proširenih vena toploti

4. Skleroterapija i ostale hirurške metode lečenja

VAŽNOST PRAVOVREMENE PROCENE RIZIKA:

Kada razmatramo hroničnu vensku bolest i u vezi sa njom procenu rizika, treba naglasiti i ponoviti neke činjenice koje su u gornjem izlaganju već date:

1. 70-80% ljudi ima neki stadijum venske bolesti: rizik za nastanak ove bolesti je dakle ogroman; uvek moramo misliti na to kolika je to populacija ljudi.
2. Svi navedeni simptomi, iako se preklapaju sa simptomima drugih bolesti, moraju biti zapaženi i shvaćeni kao upozoravajući jer u ranijim stadijumima bolesti mi možemo efikasno delovati pre svega medikamentozno, kako ne bi pacijenti došli u zakasnele stadijume HVB.
3. Najširi interes društva i medicinske struke je reagovanje u ranijim stadijumima bolesti jer posedujemo efikasnu terapiju. Flavonoidi su terapija izbora u ranijim stadijumima, ali ih treba davati u svim stadijumima. Flavonoidi su ti koji sprečavaju ispoljavanje inflamacije i dalji tok bolesti. Oni su jako delotvorni, prirodni preparati i možemo ih preporučivati pacijentima i bez recepta a da pritom ne napravimo štetu po zdravlje.
4. Procena rizika i komplikovaniji stadijumi HVB su stvar kojom se bave vaskularni hirurzi, angiolozi i dermatovenerolozi i njima treba prepustiti takve slučajeve.

Reference:

1. Blomgren L, Johansson G, Bergqvist D. Quality of life after surgery for varicose veins and the impact of preoperative duplex: results based on a randomized trial. Annals of Vascular Surgery. 2006;20(1):30–34.
2. Campbell WB, Decaluwe H, Macintyre JB, Thompson JF, Cowan AR. Most patients with varicose veins have fears or concerns about the future, in addition to their presenting symptoms. European Journal of Vascular and Endovascular Surgery. 2006;31(3):332–334. 
3. Mota-Capitao L, Menezes JD, Gouveia-Oliveira A. Clinical predictors of the severity of chronic venous insufficiency of the lower limbs: a multivariate analysis. Phlebology. 1995;10(4):155–159