Kako rešiti dva faktora rizika hiperlipoproteinemiju i hipertenziju u sekundarnoj prevenciji iz ugla kardiologa

Sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti čini skup mera i postupaka usmerenih protiv progresije ili recidiva kardiovaskularnih bolesti. Među kardiološkim bolesnicima hipertenzija i hiperlipidemija se, pored šećerne bolesti, ističu kao vodeći faktori rizika za progresiju kardiovaskularnih bolesti.⁽¹⁾

Povišen krvni pritisak nakon akutnog infarkta miokarda povezan je sa povećanim rizikom od reinfarkta miokarda i smrti zbog koronarne bolesti i rizikom od moždanog udara.⁽¹⁾

Većina hipertenzivnih pacijenata zahteva terapiju lekovima kao dodatak merama za modifikaciju životnih navika kako bi se postigao optimalni nivo kontrole krvnog pritiska. Preporučuje se antihipertenzivna terapija fiksnom kombinacijom dva antihipertenzivna leka, kako bi se unapredila brzina, efikasnost i predvidljivost kontrole krvnog pritiska. Ukoliko se krvni pritisak ne može kontrolisati primenom fiksne kombinacije dva antihipertenzivna leka, onda se preporučuje primena leka koji predstavlja fiksnu kombinaciju tri leka (ACE inhibitor, kalcijumski antagonist i tiazid/tiazidu sličan diuretik). Prednost fiksne kombinacije antihipertenzivnih lekova je u istovremenom delovanju više lekova različitim mehanizmima delovanja kojima ostvarujemo veću uspešnost kontrolisanja krvnog pritiska. Pri izboru antihipertenzivnih lekova moraju se uzeti u obzir komorbiditeti pacijenta. Preporučuje se pet glavnih klasa lekova u lečenju hipertenzije: ACE-inhibitori, ARB blokatori, beta-blokatori, kalcijumski antagonisti i diuretici (tiazidi i tiazidima slicni diuretici).⁽²⁾

Među ACE inhibitorima koji se primenjuju u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti posebno se po svojim farmakokinetskim i farmakodinamskim osobinama izdvaja perindopril sa posebnim akcentom na njegovo antiinflamatorno, antiaterosklerotsko i antitrombotsko dejstvo i ima dokazano dejstvo na redukciju kardiovaskularnog rizika, te se iz navedenih razloga preporučuje kao antihipertenziv prvog izbora kod pacijenata nakon infarkta miokarda kao monoterapija (perindopril) ili u fiksnoj kombinaciji (perindopril/indapamid, perindopril/amlodipin/indapamid).^(3,4)

Rizik od nastanka i progresije koronarne bolesti raste sa povećanjem ukupnog nivoa holesterola u plazmi i/ili LDL i niske vrednost HDL u plazmi. Rezultati epidemioloških studija potvrđuju značaj LDL-a kao uzroka ateroskleroze. S toga redukcija LDL mora biti od prvenstvenog značaja i u primarnoj i u sekundarnoj prevenciji aterosklerotskih bolesti.⁽⁵⁾

U sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti preporučuje se promena životnog stila, ali i istovremena primena lekova. Postoji nekoliko grupa lekova za snižavanje nivoa lipida u krvi. Statini ostaju prvi izbor lekova za snižavanje lipida. Naglasak je na statinu visokog intenziteta do njegove najviše podnošljive doze kako bi se postigla ciljna vrednost. Za sve bolesnike sa akutnim koronarnim sindromom u cilju sekundarne prevencije se preporučuje uvođenje ili nastavak terapije visokom dozom statina što je ranije moguće, bez obzira na početne nivoe LDL holesterola. U sekundarnoj prevenciji cilj je sniziti frakciju LDL-C za ≥50 % od početne vrednosti i postići LDL-C <1,4 mmol/L (<55 mg/dL). Za pacijente sa aterosklerotskom kardiovaskularnom bolešću koji dožive drugi vaskularni događaj u roku od dve godine, dok uzimaju maksimalnu tolerišuću terapiju statinima, može se razmotriti ciljna vrednost LDL-C od <1.0 mmol/L (<40 mg/dL). Preporučuje se statin visokog intenziteta propisan do najveće tolerisane doze za dostizanje postavljenih ciljeva za određeni nivo rizika. ⁽⁵⁾

Rosuvastatin je jedan od najčešće korišćenih statina, inhibitor HMG-CoA reduktaze, koji se odlikuje svojom efikasnošću i sigurnošću. Većina kliničkih dokaza sa rosuvastatinom pokazala je efikasnije smanjenje LDL-C frakcije lipida i povećanje nivoa HDL-C frakcije lipida u poređenju sa drugim statinima. Pored toga, rosuvastatin je pokazao poboljšanje markera ateroskleroze, smanjujući lipidni plak i usporavajući proces ateroskleroze, a samim tim je dokazano da rosuvastatin ima ulogu u regresiji koronarne ateroskleroze, te da je koristan u sekundarnoj prevencijij kardiovaskularnih bolesti.⁽⁶⁾

Literatura:

1. Visseren F.L.J., Mach F et al. 2021 ESC Guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice. European Heart Journal (2021) 42, 3227-3337
2. Williams B, Mancia G, Spiering W et.al. ESC Scientific Document Group; 2018 ESC/ESH Guidelines for the management of arterial hypertension, European Heart Journal 2018; 39 (33): 3021–104
3. Brugts JJ, Ferrari R, Simoons ML. Angiotensin-converting enzyme inhibition by perindopril in the treatment of cardiovascular disease. Exp Rev Cardio- vasc Ther. 2009;7: 345-66.
4. Dahlöf B, Sever PS, Poulter NR, et al. Prevention of cardiovascular events with an antihypertensive regimen of amlodipine adding perindopril as re- quired versus atenolol adding bendroflumethiazide as required, in the Anglo-Scandinavian Cardiac Outcomes Trial-Blood Pressure Lowering Arm (ASCOT- BPLA): a multicentre randomised controlled trial. Lancet. 2005;366:895-906.
5. Mach F, Baigent C, Catapano AL et al. 2019 ESC/EAS Guidelines for the management of dyslipidaemias: lipid modification to reduce cardiovascular risk. Euro Heart Jour. 2019; 00: 1-78.
6. Wander S.G. et al. Rosuvastatin: Role in Secondary Prevention of Cardiovascular Disease, J Assoc Physicians India, 2018 Mar;66(3):70-4.