Alchajmerova demencija – na vreme usporite kognitivne probleme

Demencija je stečeni poremećaj intelektualnih funkcija sa deficitom u najmanje dva od pet domena:

• pamćenje
• govor (imenovanje, razumevanje)
• vizuospacijalne sposobnosti
• ostale kognitivne sposobnosti (apstraktno mišljenje, planiranje, rasuđivanje, rezonovanje, računanje)

Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest (preko 60% svih demencija). Bolest zahvata delove mozga koji kontrolišu kognitivne (saznajne) funkcije. Početak bolesti je postepen, tako da se često ne obrati pažnja na simptome koji mogu biti veoma blagi, a koji se javljaju i nekoliko godina pre postavljanja dijagnoze. Zbog toga je značajno njihovo rano prepoznavanje, nakon čega se sprovodi dijagnostika i daje terapija koja usporava dalji razvoj bolesti i odlaže period potpune nesposobnosti.

Alchajmerova bolest (AB) je u najvećem broju slučajeva sporadično oboljenje, a samo mali procenat čine familijarne forme (2,5-5%).

Faktori rizika za razvoj AB se dele u dve grupe:

1. Faktori rizika na koje nije moguće uticati (starost, pol-žene su u većem riziku; genetski uticaji)
2. Faktori rizika koji su podložni promeni (HTA, DM, HLP, depresija, gojaznost, pušenje, traumatsko oštećenje mozga)

Protektivni faktori su:

• visoka kognitivna rezerva
• mediteranska ishrana
• dobra kontrola vaskularnih fatora rizika
• aerobno vežbanje.

U cilju rane dijagnostike demencije, važno je prepoznati simptome tzv. Blagog kognitivnog poremećaja (BKP) koji uključuje probleme sa pamćenjem, razmišljanjem i rasuđivanjem koji su veći od očekivanih za životnu dob, ali je očuvana funkcionalnost u svakodnevnom životu i odsutni su kriterijumi za dijagnozu demencije. Osobe sa BKP su svesne opadanja sopstvenih mentalnih funkcija, kao i članovi porodice i bliski prijatelji.

Dijagnostika AB podrazumeva:

1. Iscrpnu anamnezu (uz obavezne heteroanamnestičke podatke)
2. Neurološki pregled
3. Orjentacione testove za procenu kognitivnog oštećenja- Mini mental state examination (MMSE), Test crtanja sata (DWT), Mini cog, MoCA skala itd.
4. Laboratorijske analize (hormonski status tireoidee , nivo vit. B12 u serumu, eventualno serološki testovi na HIV i sifilis); pregled likvora
5. Kolor dopler magistralnih krvnih sudova vrata
6. CT/NMR mozga
7. Neuropsihološko ispitivanje
8. Genetska ispitivanja

Navedene laboratorijske analize, pregled likvora , UZ krvnih sudova vrata I CT/NMR se rade u cilju isključivanja drugih bolesti koje mogu dati kliničku sliku demencije.

Dijagnoza demencije se postavlja kada kognitivni i bihejvioralni simptomi:

• utiču na sposobnost funkcionisanja u poslu i aktivnostima svakodnevnog života
• ne mogu se objasniti delirijumom ili psihijatrijskom bolešću.

Lečenje Alchajmerove bolesti počinje saopštavanjem dijagnoze! Potvrđeno je da dobra informisanost, kako pacijenta u početnim stadijumima bolesti, tako i članova porodice, smanjuje depresiju i anksioznost.

Obzirom da, za sada, ne postoji kauzalna terapija, lečenje AB podrazumeva primenu simptomatske terapije koja ima za cilj usporavanje propadanja kognitivnih funkcija:

1. INHIBITORI ACETILHOLINESTERAZE (DONEPEZIL, RIVASTIGMIN, GALANTAMIN)
2. ANTAGONISTA NMDA RECEPTORA (uključenih u glutamatsku transimsiju)-MEMANTIN

Iako se memantin savetuje za lečenje umereno teških i teških oblika demencije, pokazano je da ima dobre efekte i u početnim fazama bolesti. Veoma je značajno da terapija bude kontinuirana, jer prekid u lečenju može da pogorša kognitivno funkcionisanje pacijenta, pri čemu ponovnim uvođenjem leka pacijent ne može da se vrati na prethodni kognitivni nivo.

Uporedo sa ovom terapijom, lečimo i nekognitivne (bihejvioralne ispade):

• anksioznost
• agitacija
• insomnija
• depresija
• psihoza.

Značajno mesto pripada nefarmakološkom pristupu koji se zasniva na adekvatnoj podršci negovateljima.

Reference:

1. Pavlović D: Demencija,klinička dijagnostika
2. Klemeth ML, Deborah AL. The diagnosis and management of mild cognitive impairment-a clinical review , JAMA 2014.
3. Cognitive Impairment in the Erderly- Recognition, Diagnosis and Menagement. Guadelines and Protocols . British Columbia Medical Association(BCMA), Revised 2008
4. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje I lečenje Alchajmerove bolesti – Republička stručna komisija za izradu I implementaciju vodiča dobre kliničke prakse ( 2013.)