Valsartan nakon infarkta miokarda

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu. Jedan od glavnih faktora rizika za njihov razvoj je arterijska hipertenzija, a njeno pravilno i efikasno lečenje, uz korekciju ostalih faktora rizika, je imperativ. ACEi i ARB su lekovi koji deluju blokirajući RAAS sistem koji je spona između funkcije bubrega i kardiovaskularnog sistema pa koristi od njegove blokade nadmašuju one vezane samo za antihipertenzivni efekat (Schmieder et all., 2007.). ARB snižavaju incidencu atrijalne fibrilacije, moždanog udara, usporavaju progresiju DM T2 i oštećenja bubrega (McMurray et all., 2009.; Yusuf et all., 2008.).

Smatra se da svaki četvrti pacijent slabije toleriše ACEi zbog njihovih neželjenih dejstava. Međutim, farmakološki efekti koje pokazuju lekovi iz ARB grupe (sartani) prevazilaze njihovu ulogu alternative ACEi. ARB blokiraju AT1 receptore što dovodi do porasta koncentracije angiotenzina II, koji stimuliše AT2 receptore dovodeći do vazodilatacije, fibrinolize, stimulacije faktora rasta (Horiuchi et all.,1999.).

Prema rezultatima VALIANT studije valsartan kod pacijenata sa prethodnim infarktom miokarda ima istu efikasnost u smanjenju neželjenih KV događaja kao i ACEi.

Interesantna je studija ukrajinskih autora (Korytko et all., 2010.) u kojoj je ekskluzivno korišćen valsartan farmaceutske kompanije Krka, kod pacijenata sa preležanim IM (NSTEMI i STEMI) a koji nisu imali jedan od isključujućih kriterijuma: EF% iznad 45%, neregulisani DM, trostruko povećanje vrednosti transaminaza, HOBP, tešku bubrežnu slabost, trudnoću. Pored standardne terapije, u terapijski protokol je obavezno uključivan valsartan 12 sati nakon IM. Inicijalna doza je bila 40 mg dva puta na dan, a nakon 7 dana je povećavana na 80 mg dva puta na dan. Pacijenti koji su postizali ciljne vrednosti TA niže od 140/90 su bili na dozi održavanja valsartanom od 80-160 mg jednom dnevno. Period praćenja je bio 4, 8 i 12. nedelja sa posebnim osvrtom na incidencu ACS, hipertenzivne krize, moždanog udara, pogoršanja NYHA statusa, PAF, revaskularizacije i novootkrivenog dijabetesa.

Počevši od 2. nedelje vrednosti TA su bile značajno niže od bazalnih. Nije bilo hospitalizacija zbog dekompenzacija i PAF, sa 2 hospitalizacije zbog pogoršavajuće angine kod pacijenata sa MVD. Nije bilo novih slučajeva DM, kao ni smrti. Za revaskularizovane pacijente pokazan je dodatan efakat Valsacora koji potencijalno ukazuje na prevenciju restenoze stenta (Tsuyuki et all., 2006.).

Sumarno, osnovne indikacije za primenu valsartana su: srčana insuficijencija sa i bez pridružene hipertenzije, arterijska hipertenzija, hipertenzija udružena sa ACS, hipertenzija udružena sa mikroalbuminurijom i renalnom disfunkcijom, hipertenzija udružena sa atrijalnom fibrilacijom, dijabetesom i nakon koronarne revaskularizacije.

Literatura:

1. Roland E. Schmieder., Karl F. Hilgers et all // Renin-angiotensin system and cardio-vascular risk // Lancet. – 2007. – Vol. 369. – P. 1208–1219, 1208–1219.
2. John McMurray,Scaff Solomon, Karen Pieper et al. The effect of Valsartan, captopril, or both on atherosclerotic events after acute myocardial infarction(VALIANT). J Am Coll Cardiol; 2006, 47(4):726-733.
3. ONTARGET Investigators, Yusuf S., Teo K.K., Pogue J. et al., Telmisartan, ramipril, or both in patients at high risk for vascular events // N. Engl. J. Med. – 2008. – Vol. 358. – Р.1547–1559.
4. Horiuchi M., Akishita M., Dzau V.J. Recent progress in angiotensin II type 2 receptor re-search in the cardiovascular system // Hypertension. – 1999. – Vol. 33. – Р. 613–621.
5. Korytko IN, Akmanova IN, Lagkuti OT, Lazeikina TI, Kelmambetova SV. The Application of Valsartan (Valsacor) in Therapy of Patients with Myocardial Infarction Associated with Arterial Hypertension. Medicine of Ukraine, 2010, 8(144):64-66.
6. Tsuyuki R., Mcdonald M. Angiotensin Receptor Blockers Do Not Increase Risk of Myocardial Infarction // Circulation. – 2006. – Vol. 114. – P. 855–860.