Zašto atorvastatin kod pacijenata sa Dijabetesom tip 2

Kao i u Evropi u Srbiji su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti. Zbog velikog procenta stanovništva koji imaju hipertenziju, šećernu bolest i gojaznost kao i povišene vrednosti masnoća u krvi Srbija se nalazi među zemljama sa vrlo visokim kardiovaskularnim rizikom kada se poredi sa drugim zemljama Evrope.

Dve osnovne kategorije dijabetesa ukazuju na poreklo i razvoj (etiopatogenezu) bolesti.

• Tip 1 se odnosi na destrukciju B ćelija pankreasa, po pravilu izazvanu autoimunim procesom. Ovi pacijenti su skloni ketoacidozi i zahtevaju insulin kao doživotnu substutucionu terapiju.
• Tip 2 se odnosi na heterogene poremećaje, a načešće se radi o smanjenom dejstvu insulina (insulinskoj rezistenciji) i posledičnim poremećajem u kompenzatornoj sekreciji insulina.

Najčeći oblik je dijabetes tip 2, od kojeg boluje oko 90 odsto dijabetičara, dok oko 10 odsto boluje od dijabetesa tip 1. Drugi specifični tipovi su vrlo retki, i odnose se na genetske defekte u sekreciji ili dejstvu insulina, primarnom oboljenu endokrinog pankreasa, dijabetesu izazvanom lekovima, ili dijabetesu u sklopu drugih, posebno endokrinoloških oboljenja.

Kardiovaskularni događaji su glavna pretnja obolelima od šećerne bolesti pri čemu je koronarna bolest vodeći uzrok smrtnosti. Bolesnici sa šećernom bolešću tipa II često imaju dijabetičku dislipidemiju: visoki TG, niski HDL-k i visok LDL-h. Metabolički sindrom skup je poremećaja koji uključuju abdominalnu pretilost, povišeni krvni pritisak, niski HDL-k, povišeni TG i visoku koncentraciju glukoze u krvi. Ti bolesnici imaju povećani rizik od kardiovaskularnih događaja.

Studija CARDS (Collaborative Atorvastatin Diabetes Study) uključivala je 2.838 obolelih od šećerne bolesti tipa 2, bez ranije kardiovaskularne bolesti i s koncentracijom LDL-holesterola < 4,1 mmol/l, uz još jedan faktor rizika (hipertenzija, retinopatija, pušenje). Bolesnici su metodom slučajnog odabira bili pridruženi grupama pacijenata koje su u cilju primarnog sprečavanja KV događaja primale 10 mg atorvastatina ili placebo. Rezultati studije pokazali su da 10 mg atorvastatina dnevno dovodi do značajnog smanjenja učestalosti (37%) teških kardiovaskularnih događaja. Zapaženo je i:

• smanjenje akutnih koronarnih zbivanja za 36%
• smanjenje koronarnih revaskularizacija za 31% i
• smanjenje učestalosti moždanih udara za 47%.

Kod pacijenata na atorvastatinskoj 27% je bilo smanjenje opšte smrtnosti.

U SAD je atorvastatin apsolutno prvi po prodaji, pored terapije hiperlipidemije, selektivno je indikovan za prevenciju KV bolesti kod tri kategorije bolesnika:

1. Bolesnici sa više faktora rizika bez bolesti srca – da smanji rizik od infarkta, šloga, revaskularizacije stabilne angine.
2. Bolesnici sa dijabetesom tipa 2 bez koronarne bolesti ali sa više faktora KV rizika-da smanji rizik od infarkta i šloga.
3. Bolesnici sa dokozanom koronarnom bolesti.

Studija CARDS – dokazala je povoljne efekte lečenja atorvastatinom kod obolelih od šećerne bolesti.

Literatura/reference:

• Primary prevention of cardiovascular disease with atorvastatin in type 2 diabetes in the Collaborative Atorvastatin Diabetes Study (CARDS): multicentre randomised placebo-controlled trial. Colhoun HM, Betteridge DJ, Durrington PN, Hitman GA, Neil HA, Livingstone SJ, Thomason MJ, Mackness MI, Charlton-Menys V, Fuller JH; CARDS investigators.Colhoun HM, et al. Lancet. 2004 Aug 21-27;364(9435):685-96. doi: 10.1016/S0140-6736(04)16895-5.
• 2021 ESC smernice o prevenciji KVB u kliničkoj praksi. Usmeno predavanje predstavljeno na ESC Kongresu 2021 The Digital Experience. 27 – 30 Avgust. 
• Mach F, Baigent C, Catapano AL, Koskinas KC, Casula M, Badimon L, et al. 2019 ESC/EAS Guidelines for the management of dyslipidaemias: lipid modification to reduce cardiovascular risk: The Task Force for the management of dyslipidaemias of the European Society of Cardiology (ESC) and European Atherosclerosis Society (EAS). European Heart Journal. 2020;41(1):111–188. https://doi.org/10.1093/eurheartj/ehz455.
• Institut za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut”. 2015.
• Klinička farmakoligija i farmakoterapija, Tomislav Kažić.