Atorvastatin u infarktu miokarda
24. 5. 2021
Akutni infarkt miokarda i dalje je vodeći uzrok smrti u većini evropskih zemalja i predstavlja veliki izazov za kardiologiju i celokupnu medicinu. Koronarna bolest srca, odnosno njen akutni oblik u formi akutnog infarkta ili nestabilne angine pectoris predstavljaju opasnost po život najvećeg stepena.
Od posledica koronarne bolesti, dominantno od srčanog infarkta, godišnje umire oko 2 miliona ljudi. To, nažalost, važi i za Srbiju, koja i dalje spada u zemlje visokog kardiovaskularnog rizika, što znači da su kardiovaskularne bolesti na čelu sa infarktom srca odgovorne za gotovo polovinu svih smrti. Među umrlima ima značajan broj ljudi kod kojih bolest nastupa u srednjem životnom dobu, dakle u najreproduktivnijoj fazi njihovog života.
Najčešći uzrok infarkta miokarda je akutna aterotromboza, što je u suštini ateroskleroza koronarnih arterija, sa rupturom endotela koji prekriva aterosklerotski plak i brzim razvojem protrombotskog stanja rezultira nastankom subokluzivnog ili okluzivnog tromba. To dovodi do kritične ishemije zahvaćenog dela miokarda i njegove ishemije i nekroze.
Brza revaskularizacija u vidu perkutane koronarne intervencije, koja podrazumeva mehaničku destrukciju okluzivnog tromba i postavljanje intrakoronarnog stenta, na mestu nastanka akutne aterotromboze, danas je zlatni standard u lečenju bolesnika sa akutnim infarktom miokarda, odnosno akutnim koronarnim sindromom.
Ne treba izgubiti iz vida da nijedna revaskularizacijska metoda neće uroditi plodom ako bolesnik uoči intervencije, katkad i tokom intervencije, a naročito nakon intervencije, praktično doživotno, ne bude redovno uzimao lekove. Bez lekova nema uspešnog lečenja akutnog infarkta miokarda, niti sekundarne prevencije. Takođe, uz svu savremenu terapiju, smrtnost bolesnika koji su preboleli infarkt miokarda nakon otpusta iz bolnica iznosi oko 10% u prvih godinu dana. U savremenoj medicini, pa tako i u lečenju bolesnika sa koronarnom bolesti, lekovi nisu neophodni samo da bi smanjili simptome, već i da bi smanjili smrtnost.
Za većinu bolesnika nakon infarkta miokarda obavezno je lečenje
- dvojnom antiagregacionom terapijom
- beta blokatorima
- inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima.
Na bazi niza velikih kliničkih i epidemioloških studija, može se reći da su statini najznačajniji u smanjenju smrtnosti nakon infarkta miokarda, u odnosu na prethodno spomenute lekove.
Dokazano je da statini smanjuju smrtnost kako u neposrednom postinfarktnom razdoblju, tako i dugoročno. Ako nema apsolutnih kontraindikacija, statini moraju biti deo doživotne terapije. Kratkoročno, statini imaju antizapaljenski efekat u plaku, jer imaju dokazano antizapaljensko delovanje. Dugoročno, pored antiinflamatornog efekta, oni smanjuju lipidno jezgro u samom plaku, tj. sprečavaju rast lipidne komponentne plaka, kako na mestu gde se desila ruptura, tako i na brojnim drugim aterosklerotskim lezijama.
Važno je naglasiti da su svi bolesnici koji su preboleli infarkt miokarda u zoni veoma visokog kardiovaskularnog rizika. Prema novim evropskim preporukama, ciljne vrednosti LDL-holesterola trebale bi biti veoma niske, do 1,4mmol/l.
Veoma je važno da statine treba dati što pre, već u akutnoj fazi, zajedno sa ostalim neophodnim lekovima. Čuvena studija MIRACLE, još iz 2001.godine, pokazala je da se davanjem atorvastatina, u dozi od 80mg, 24h-96h od početka akutnog koronarnog sindroma, već tokom prvih 16 nedelja terapije postiglo značajno smanjenje smrtnosti, reinfarkta, kardijalnog aresta i pogoršanja anginoznih tegoba koje su zahtevale ponovnu hospitalizaciju. Ono što je takođe važno naglasiti, je da je sigurnosni profil atorvastatina u spomenutoj, najvišoj dozi bio odličan, bez bitnih razlika u odnosu na placebo.
Dokazi, na kojima se bazira savremena medicina, upućuju nas da u akutnoj fazi infarkta miokarda prednost treba dati najjačim statinima, onima koji imaju najjači antiinflamatorni efekat i najizraženije sniženje LDL-holesterola. Atorvastatin u dozi od 80mg predstavlja idealan izbor, jer je pokazao snažan efekat i odličan sigurnosni profil.
Pomenuto je da se terapija mora nastaviti dugoročno, možda bolje reći doživotno, radi postizanja adekvatnih vrednosti LDL-holesterola koje obezbeđuju sekundarnu prevenciju. Iskustveno i studijama je pokazano takođe, da se statini u visokim dozama dobro podnose od strane većine bolesnika.
Literatura:
- Opie LM ,Gersh BJ. Drugs for the Heart 7th ed Philadelphia Saunders 2009.
- Lin V Holman JR, Jamieson B Clinical Inquiries Which drugs should post MI patient routinely receive?
- Med Fam Croat Vol 25.No1-2 2017.
- 2019. ESC/EAS Guidelines for the menagement of dyslipidaemias
